ZAKLJUČCI AKV I AKB: UTICAJ REŠENJA IZ NACRTA ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI NA POLOŽAJ ADVOKATURE

Povodom rasprave na temu „Uticaj rešenja iz Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na položaj advokature“ na okruglom stolu održanom 18. 10. 2016. godine u organizaciji Advokatske komore Vojvodine i Advokatske komore Beograda zaključeno je:
1. Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u celosti je neprihvatljiv.
2. U izradi ovog Nacrta kao relevantni akti koji predstavljaju osnovu ovog zakona, nisu poštovani i to:
– Evropska Konvencija o ljudskim pravima kojom se u odredbi člana 6. svakom garantuje pravo na pristup pravdi i pravično sudjenje;
– Rezolucija (78) 8 o pravnoj pomoći Ministara Saveta Evrope kojom su pozvane vlade zemalja članica na preduzimanje neophodnih koraka u otklanjanju ekonomskih preprepka u pravnim postupcima za sve one koji su u ekonomski slabijem položaju i za uspostavljanje određenih pravila za pružanje pravne pomoći licima slabijeg imovnog stanja;
– Ustav RS i to odredbe člana 32. kojom je zajemčeno pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud da pravično raspravi i odluči o pravima i obavezama svakog pojedinca, član 67. stav 2 po kojoj odredbi pravnu pomoć pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave saglasno zakonu i stav 3 istog člana kojim je propisano da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Relevantnost navedenih akata proizilazi iz činjenice da ovi akti utvrđuju:
– pružaoce pravne pomoći i to: advokaturu kao samostalnu i nezavisnu službu i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave;
– da pravo na pravnu pomoć mora biti dostupno svima, bez obzira ne ekonomsku sposobnost;
– da pravo na pravnu pomoć od strane advokature – stručnih lica imaju sva lica kada se odlučuje o njihovim pravima i obavezama bez obzira na njihovu ekonomsku sposobnost;
– da je uloga države u obezbeđivanju dostupnosti prava na pravično sudjenje samo u okviru njene socijalne funkcije, odnosno ograničena isključivo na obezbeđivanju sredstava i kontrolu tih sredstava.
3. U Zakonu o advokaturi (član 73. i 74) regulisano pitanje besplatne pravne pomoći kao i način kako se ona ostvaruje.
4. U Nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći potpuno je promašen cilj i predmet Zakona, odnosno ovaj Nacrt je trebao da reguliše samo pitanje korisnika besplatne pravne pomoći i uslova pod kojim se ona ostvaruje, a ne da se ponovo reguliše pojam pravne pomoći i odredjuju pružaoci suprotno kako je to regulisano Ustavom i Zakonom o advokaturi. Pored toga, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne sme da sadrži odredbe o uslugama u pravnoj pomoći, o ukidanju advokatske Tarife i slično.
5. Nedopustivo je pravnu pomoć deliti na pravnu pomoć i pravnu podršku. Pravna pomoć je jedinstvena i ona pripada svakom kada se rasrpavlja o njegovim pravima i obavezama u građansko pravnim stvarima kao i o optužbama u krivično pravnim stvarima.

U Novom Sadu, 18. 10. 2016. godine

Advokatska komora Vojvodine

Advokatska komora Beograda