Dusan Belic

BUDUĆNOST ADVOKATURE JE SVETLA: Razgovor Sa Džeromom Rotom, predsednikom Međunarodne unije advokata u periodu 2019-2020. godine

Tokom prvih dvadeset godina ovog veka svedoci smo velikih promena u pogledu svetske politike. I dalje se nastavljaju nasilni pokušaji raspada vlada, ali i mirnih povlačenja, kakav je slučaj sa Bregzitom. The Democracy Index pokazuje da postoji mnogo više autoritarnih i hibridnih režima kao i manjkavih demokratija, nego demokratija u punom smislu reči. Deluje da je demokratija u stanju povlačenja. Koji su glavni izazovi s kojima se advokati danas suočavaju u vezi sa ovim pitanjima?

DŽ. R.: Tačno je da su mnogi mislili da smo na smeni milenijuma bili, kako su to neki nazivali, na kraju istorije. Verovalo se da su mnogi stari problemi dvadesetog veka, naročito u pogledu autokratije, populizma i nacionalizma, razrešeni i da nas neće trovati u novom milenijumu. Nije prošlo mnogo da bismo shvatili da je takvo razmišljanje pogrešno i da se zapravo suočavamo sa mnogim istim problemima ali u novom ruhu, i to se pokazalo kao zabrinjavajuće za advokate.

Svedoci smo toga da se nacionalizam pojavljuje u različitim oblicima, svedoci smo autokratskih tendencija, ali ih smatramo gorim nego ranije upravo zbog pojedinih apsekata XXI veka, kao što su društvene mreže, koje pogoršavaju neke od ovih problema i otežavaju njihovo rešavanje. Kao advokati suočeni smo sa izazovom da obezbedimo da se vidovima autokratije, nacionalizma i populizma, koje vidimo širom sveta, ne remeti vladavina prava. To smatram ključnom ulogom advokata.

Mi možemo imati sopstvene političke stavove, mi smo građani sa političkim pravima, ali kao advokati mi nismo politični, mi smo zaštitnici vladavine prava. To nas ponekad vodi u oblasti koje bi neki nazvali političkim, ali naša vodilja bi trebalo da bude vladavina prava i vidovi vladavine prava koji su važni za advokate. Ovo uključuje podelu vlasti, nezavisno pravosuđe, nezavisnost komore, neophodnu slobodu za obavljanje delatnosti bez spoljnog uticaja i druge vidove obavljanja delatnosti koje su u skladu sa vladavinom prava.

Jedna od najznačajnijih misija MUA je promocija vladavine prava kroz aktivnosti Instituta za vladavinu prava. Šta je trenutno u fokusu ovog Instituta?

DŽ. R.: Institut je do sada bio veoma aktivan, a to se nastavlja i tokom mog mandata. Te aktivnosti se javljaju u nekoliko oblika. Najpre, obuka advokata u oblastima u kojima im ona nedostaje da bi se osigurala vladavina prava i da bi zastupali stranke. Trenutno organizujemo program obuke u Kongu. Advokatima u ovoj zemlji je jedan od zadataka odbrana lica koja su optužena za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali oni nemaju neophodna sretstva niti znanja da dosledno implementiraju vladavinu prava. Institut se takođe aktivno stara o advokatima koji su optuženi ili progonjeni od strane njihovih vlada samo zbog obavljanja svoje delatnosti. Naša obaveza je da ukažemo na ove slučajeve i učinimo ih vidljivim. Oduvek smo branili nezavisnost sudstva i podržavamo poljsko pravosuđe koje je simbol borbe sudija širom sveta da očuvaju svoju nezavisnost. Nastavićemo da javno štitimo advokate pojedince, komoru i njenu nezavisnost, kao i pravosuđe u celini.

Pomenuli ste Marš hiljadu odora u Poljskoj. Ukoliko se ovakvi protesti održavaju u državama članicama Evropske unije, šta se može očekivati u državama u kojima su napadi na nezavisnost pravosuđa eksplicitniji?

DŽ. R.: U nekim manje razvijenim državama postoje manje razvijene demokratske institucije, tako da svedočimo različitim vidovima nasilnih aktivnosti izvršne vlasti protiv nezavisnosti sudija. Oni mogu biti izraziti, kao što je donošenje edikata, ili stvaranje okruženja u kojem sudije ne mogu da zarade za život. Mogu biti suptilniji, kao što je delegitimizacija sudija i kritika koje nije u skladu sa vladavinom prava. Postoje nastojanja delegitimizacije sudija putem direktnih napada. Ovi vidovi suptilnijih napada na nezavisnost pravosuđa, uključujući kritiku koja je upravljena bilo protiv ličnosti sudije, bilo protiv legitimnosti njegovog/njenog položaja, javljaju se i u razvijenim državama.

Mi se u našoj državi takođe suočavamo sa neprimerenim i često nezakonitim javnim istupima određenih visokih državnih zvaničnika koji komentarišuu aktivnosti sudija, javnih tužilaca i advokata označavajući ih kao jedine krivce za kriminal, recidivizam i opšte loše stanje pravosudnog sistema. S obzirom na okolnosti, kakva je, prema Vašem mišljenju, uloga advokata i advokatske komore u odbrani sudske nezavisnosti i integriteta?

DŽ. R.: Advokati u Srbiji imaju odgovornost da zaštite nezavisnost i legitimitet sudija u državi i da zaštite sopstvenu nezavisnost i legitimitet, kao i nezavisnost i legitimitet advokatskih komora. Mi kao advokati to činimo na mnogo načina. Jedan način je primerom i etičkim ophođenjem. Advokati su često među najiskrenijim osobama, najmanje podložni korupciji i poseduju zavidan integritet. Kada to nije slučaj, postoji značajan problem sa vladavinom prava.

Drugi način je putem pomoći pri edukaciji javnosti. Mi imamo prednost dugogodišnjeg obrazovanja i obuke i razumemo aspekte pravnog sistema za koje ne možemo očekivati da su razumljivi i neadvokatima. Kada je vladavina prava ugrožena ili je u opasnosti, naša je dužnost da javnost bude upućena u rizike i da poseduje mehanizme koji su potrebni da se ona zaštiti.

Treće, moramo javno istupati kada primetimo da nešto nije u skladu sa vladavinom prava, moramo na to ukazati i moramo preduzeti odgovarajuće mere u zavisnosti od stepena rizika i opasnosti po naš sistem. U određenim slučajevima ćemo samo ukazati na to, a ponekad ćemo morati da preduzmemo određene mere koje se preduzimaju širom sveta, a to su marševi na ulicama, protesti, pismena obraćanja ili žalbe političkim vlastima u vezi sa problemima. Jedna od važnih uloga udruženja pravnika i advokatskih komora širom sveta je pronalaženje odgovarajućeg odgovora na kršenje vladavine prava. Advokati imaju mnogo veću sposobnost da budu efikasni u zaštiti vladavine prava ukoliko postupaju zajedno okupljeni u okvirima udruženja pravnika i advokatskih komora, bilo da su one na lokalnom, državnom, federalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou.

Skoro ste svedočili jednoj manipulaciji koncepta vladavine prava od strane kineskih zvaničnika na Svetskom advokatskom kongresu u Kini. Koje su posledice pogrešnog tumačenja ovog koncepta, naročito u autoritarnom okviru?

DŽ. R.: Nevezano za situaciju u Kini, kod mene postoji zabrinutost zbog toga što je toliko jednostavno uzeti frazu kao što je vladavina prava i izokrenuti njeno značenje za sopstvene potrebe. Kada to učinimo, fraza gubi svoj smisao i pretvara se u potpuno beznačajan koncept. Jer, ukoliko smatrate da je vladavina prava koncept po kom ljudi moraju da se povinuju zakonima koje donosimo bez obzira na proceduru, postupak ili druge aspekte za koje smatramo da predstavljaju vladavinu prava, onda se to može primeniti i na nacističku Nemačku. Moglo bi se reći da je Hitler bio veliki zagovornik vladavine prava zbog toga što se starao da zakoni budu doneti i insistirao je, pod pretnjom smrtne kazne, da se svi povinuju ovim zakonima. To nije vladavina prava. Vladavina prava podrazumeva pravedno i jednako donošenje i poštovanje zakona na način koji nije u vezi sa ličnošću lica kome se sudi. Važno je da se licu obezbedi slobodan i nezavisan advokat koji će ga zastupati, da se postupak vodi pred slobodnim i nezavisnim pravosuđem. Bez ovog kvalitativnog aspekta vladavine prava, ovaj koncept gubi svoj smisao.

Kao predsednik MUA, a i van svoje funkcije, upoznao sam među kineskim advokatima neke od najpažljivijih, najinteligentnijih i najimpresivnijih ljudi. Toplo su me dočekali na Svetskom advokatskom kongresu u Kini. Međutim, napisao sam govor koji sam morao dostaviti unapred u kom sam objasnio svoje viđenje vladavine prava i rečeno mi je da neću biti u prilici da održim govor usled nedostatka vremena.

Zbog toga sam smatrao da sam bio cenzurisan. Potom mi je dozvoljeno da govorim na mnogo manjem skupu u okviru Kongresa grupi predsednika advokatskih komora i tamo sam izrazio neka svoja mišljenja. Tokom mog boravka kineski ministar pravde je objasnio svoje viđenje prema kom postoji „kineska“ vladavina prava koja se naziva socijalističkom vladavinom prava i koja je, prema njegovim rečima, osmišljena da obezbedi napredak i sigurnost. Izrazio sam svoje neslaganje sa takvim konceptom koje i sada ponavljam. Koncept vladavine prava je nepromenljiv, on je konstantan. Ukoliko se on bude menjao od države do države, izgubiće svoj smisao.

Bilo je kritika koje su bile uperena ka učesnicima Kongresa, naročito od strane nevladinih organizacija.

DŽ. R.: Smatram da mi moramo učestvovati. Kina ima 1,4 milijarde stanovnika i taj broj raste eksponencijalno. U Kini postoji više od 400.000 advokata, od čega je samo u Pekingu 40.000. Oni predstavljaju važnu grupu advokata koji zavređuju poštovanje i sa kojima smatram da treba da se povezujemo. Bojkot kongresa ne bi ispunio našu svrhu i bio bi kontraproduktivan. Poštujem ljude koji su uputili kritike, razumem njihovu polaznu tačku, razumem njihov stav da bilo koji vid učešća na neki način služi legitimizaciji onoga što oni smatraju nelegitimnim režimom. Ali Svekineska advokatska komora je članica MUA i ovo je bila prilika da se povežemo sa jednom od naših članica u vezi sa pitanjima koja su od značaja za nas.

Najavili ste da ćete preduzeti mere da povećate učešće sudija u radu MUA. Koliko je važna saradnja između advokata i sudija u postizanju ciljeva sudske nezavisnosti i podele vlasti?

DŽ. R.: Ovo je veoma interesantno pitanje o kojem sam dosta naučio i na koje sam bio usredsređen. U različitim državama se razvijaju različiti odnosi između advokata i sudija, i po mom mišljenju, bez obzira na prirodu ovog odnosa i bez obzira na tenzije koje su se kroz istoriju razvile u pojedinim državama, za razliku od nekih drugih, veoma je važno da advokati sarađuju sa sudijama i da ih štite. Sudije nisu u poziciji da to samostalno učine zbog prirode njihove delatnosti i funkcije koju obavljaju. Mi pokušavamo da povećamo učešće sudija u radu naše organizacije. Sudije učestvuju na našem kongresu u Gudalahari u oktobru.

Takođe, u saradnji sa Američkom advokatskom komorom (ABA) radimo na programu u okviru kog će sudije razgovarati o problemima nezavisnosti na konferenciji koju organizuje ABA. Ovakvi projekti su od izuzetne važnosti. Uloga advokata je da zaštite pravosuđe.

Imate nameru da sprovedete inicijativu koja je upravljena ka povećanju raznolikosti u advokatskoj profesiji. Koje grupe advokata su manje privilegovane i koje aktivnosti imate na umu da poboljšate njihov položaj u okviru naše profesije?

DŽ. R.: Ne možemo imati posebnu ulogu u okviru koncepta vladavine prava ukoliko nismo otvoreni za svakog u društvu. Tokom godina, kao i društvo u celini, i advokatska profesija je bila previše zatvorena, i na nama je zadatak da se postaramo da ona bude otvorena i pristupačna svakom ko ima ambiciju i želju da se bavi poslom kojim se mi bavimo. Najpre, pitanje žena je od izuzetnog značaja za advokatsku profesiju širom sveta. Žene moraju imati jednak pristup i kao advokati, i kao sudije. Impresionirale su me mnoge žene koje sam upoznao dok sam bio predsednik MUA. Provodio sam vreme pričajući sa advokaticama, predsednicama advokatskih komora i sudova širom sveta. Jedan od projekata na kom trenutno radim je organizacija sastanka na kome bi se predsednice advokatskih komora našle na jednom mestu i susrele sa mladim advokaticama koje će u njima videti fantastične uzore. Skoro smo potpisali Arbitražnu zakletvu koja podrazumeva da se prilikom razmatranja ko će biti arbitar ili zastupnik u arbitraži uzme u obzir makar jedna žena, a po mogućstvu i više njih. Međunarodna arbitraža, koja je očigledno oblast u razvoju, je nažalost dugo godina oblast u kojoj dominiraju muškarci i, bez obzira koji su razlozi postojali za to u prošlosti, vreme je da se to promeni. Trenutne brojke nisu prihvatljive. Mora postojati veće učešće žena u međunarodnoj arbitraži da bi ona zadržala svoj legitimitet.

U SAD, na primer, posvećeni smo povećanju učešća naše latino i afro-američke zajednice u advokatskoj profesiji. Manja zastupljenost manjinskih grupa varira od države do države, ali bilo koja grupa koja je isključena zaslužuje našu podršku. Ne bi trebalo da postoje ograničenja zasnovana na etničkoj ili klasnoj pripadnosti. Veoma smo aktivni u okviru MUA u promovisanju LGBT advokata i to je još jedna od grupa koja je učinila neverovatan napredak širom sveta.

Da li postoje neke aktivnosti u okviru MUA posvećene mladim advokatima?

DŽ. R.: Veoma smo posvećeni našim mladim advokatima. Svako udruženje mora da vodi računa da u svojoj srži ima mlade advokate. Oni donose veoma važno gledište. Mi u MUA imamo mlade advokate u svim našim komisijama, nacionalnim komitetima, a takođe imamo i Mrežu mladih advokata koja se sastaje na našem godišnjem kongresu.

Ono zbog čega sam najviše uzbuđen je naš Program mentorstva koji će omogućiti da se naši mladi advokati povezuju sa mentorima koji su iskusniji advokati a koji će pomoći tom mladom advokatu da se probije u međunarodnu sferu. Imamo takođe i veoma blizak odnos sa Međunarodnim udruženjem mladih advokata (AIJA). Tražimo načine da sarađujemo i zajedno radimo sa AIJA na većem broju projekata.

UIAdvance Network omogućava da advokatska kancelarija proširi svoje prisustvo na globalnoj sceni i dođe u kontakt sa klijentima širom sveta. Koje su glavne prednosti ovakvog umrežavanja?

DŽ. R.: UIAdvance je novi projekat koji je otpočeo pre oko godinu i po dana i posvećen je klijentima naših advokatskih kancelarija. On omogućuje da se advokatska kancelarija blisko poveže sa oko 20–25 kancelarija iz celog sveta, a sastanci se održavaju dva puta godišnje. Pomažemo jedni drugima u međusobnoj promociji ali i učimo jedni od drugih. Jedna od tema na koju smo usredsređeni je razmena informacija o našim članovima sa našim klijentima na obostranu korist.

Ove godine se održava i Međunarodni samit u San Francisku pod sloganom: „Kako izbeći gubljenje u prevodu“. Koje su glavne teme ovog samita?

DŽ. R.: Smatrao sam da je potrebno organizovati ovaj samit zbog toga što sarađujem sa mnogo advokata koji su zaposleni u firmama kojima se stavlja u zadatak da se bave međunarodnim pitanjima i koji se suočavaju sa posebnim izazovima sa kojima se njihove kolege koje se bave domaćim pitanjima ne susreću. Često se od njih očekuje da angažuju zastupnika u stranoj državi ili da rade u okviru stranog sistema, utvrđuju vezu između domaćeg i međunarodnog prava i pronalaze najbolje načine da koordinišu radom zastupnika i njihovih pristupa i da se suočavaju sa pravnim kulturama koje su veoma drugačije. Imamo sjajnu postavku govornika među različitim klijentima ali i domaćim i stranim advokatima. Jedna od tema samita su i zapošljavanje, antitrust, intelektualna svojina, zaštita podataka i krivično pravo.

Govori se o tome da će razvoj veštačke inteligencije umanjiti tradicionalni opseg usluga koje pružaju advokati. Pojedine pravne usluge su se već pojavile na veb-platformama i samo su na jedan klik od nas. Koliko je važno da se advokati konstantno prilagođavaju i pronalaze nove pristupe?

DŽ. R.: Veštačka inteligencija je jedna od nekoliko tema o kojima se sa zabrinutošću govori gde god da se pojavim. To je pitanje koje povezuje advokate širom sveta. Sa moje tačke gledišta to predstavlja šansu ali i izazov. Šansa je u tome što postoje aspekti advokature za koje jedva čekam da budu preneti na veštačku inteligenciju. U SAD imamo praksu u kojoj stranke moraju da razmenjuju dokumentaciju i to danas podrazumeva razgledanje na hiljade i hiljade dokumenata, uključujući i e-mail prepisku. To može predstavljati naporan posao i tokom godina smo pošli od toga da ovaj posao obavljaju sami advokati, do toga da se posebno angažuju advokati koji bi taj posao obavljali, da bi ga na kraju obavljali neadvokati. Ono što sam saznao je da veštačka inteligencija taj posao može da obavi sa većom tačnošću nego ljudi i to je ono što advokaturu čini boljom a bavljenje pravom većim uživanjem. Izazov predstavlja utvrđivanje šta je od preostalog advokatskog posla automatizovano, a šta zahteva ljudski pristup koji obuhvata etičnost, procenu i kreativnost. Izazov je u pronalasku onih oblasti prava u kojima je zaista potrebno da advokati budu uključeni i onih oblasti koje mogu biti prepuštene veštačkoj inteligenciji. Vrlo sam optimističan u nadi da ćemo uspeti da pronađemo i jedno i drugo.

U kontekstu svega onog o čemu smo govorili, šta je ono što u budućnosti očekuje advokatsku profesiju?

DŽ. R.: Budućnost naše profesije je uzbudljiva zbog izazova sa kojima se suočavamo. Advokati igraju veoma važnu ulogu u staranju da se svet vrati u kolosek i da se suočimo sa nekim problemima iz XX veka koji su se proširili na XXI vek. Postoji toliko uzbudljivog posla koji nas očekuje u ovoj oblasti. U isto vreme mislim da postoji toliko mnogo novih problema koji nastaju zbog tehnologije i usled globalizacije.

Svaki put kad pomislimo da smo dali odgovore na sva pitanja, pojavi se neko novo. Kada razmislimo o tome, nema mnogo profesija u kojima je to slučaj, gde možete očekivati da će nešto biti u potpunosti drugačije, do tada nepostojeće, novi niz činjenica, novi pravni problem, nešto što će vas zaista podstaći da provedete određeno vreme u razmišljanju. Naša je privilegija što obavljamo delatnost u okviru ove profesije i ovakvi izazovi čine budućnost veoma svetlom. Iz tog razloga vidim veliki entuzijazam, uzbuđenost i odlučnost među mladim advokatima koje sam upoznao.

Razgovor vodio

Jovan Skendžić, advokat u Novom Sadu