Dusan Belic

Tribina “Razgovori o Makijaveliju” 10. aprila 2019. godine (sreda) u 19,00 časova, Novi Sad

Akademija Advokatske komore Vojvodine Vas poziva na tribinu:

“RAZGOVORI O MAKIJAVELIJU”

Tribina će biti održana: 10. aprila 2019. godine (sreda) u 19 časova, u prostorijama Advokatske komore Vojvodine, u Novom Sadu, ul. Zmaj Jovina br.20/I

Na temu će, kao uvodničari, govoriti:

  • Prof. Dr Dragan Prole, redovni profesor Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu,
  • Ivan Milenković, autor knjige “Pohvala neslozi, Makijaveli protiv makijavelizma”,

Moderator: Branko Tatić, advokat u Novom Sadu

povod: Ivan Milenković, Pohvala neslozi, Makijaveli protiv makijavelizma
(Fedon, Beograd 2018.)

Za razliku od filozofa koji su se zatvarali u svoje kuće kako bi se, u miru, suočavali sa večnim idejama, Makijaveli se za svoje ideje borio i na trgu, u uzavreloj političkoj areni, izložen besu gomile, psovkama, nepravdi, nekorektnim argumentima, lažima. Za svoje ideje nije se borio samo filozofskim i logičkim argumentima – iako se i argumenti i logika podrazumevaju – već, poput advokata, i retoričkim obrtima, tumačenjima zakona i događaja koji su, ponekad, umeli biti na granici korektnosti, borio se i svojim ljudskim i spisateljskim šarmom, borio svojom pameću i svojim luikavstvom, dakle svim sredstvima koja, uglavnom, nisu nailazila na odobravanje ni njegovih savremenika, ni čistunaca koji su verovali da sirovi život prlja filozofsku uzvišenost. U strasnoj borbi za svoje ideje Makijaveli se nije obazirao na nih.

Zbog toga je platio žestoku cenu: kažnjen je viševekovnom mržnjom kakvu nije zaradio nijedan filozof u istoriji. Uprkos strahovitim osporavanjima, jednu stvar u njegovom delu i životu, međutim, niko nije upeo da dovede u pitanje: potragu za istinom.

U svom povratku Makijaveliju autor nastoji da pokaže kako je makijavelizam mit kojem Makijaveli daje ime, ali da sam firentinski majstor ne odgovara profilu makijaveliste – dakle, nekome ko ne bira sredstva da bi vlast osvojio i ko se ne obazire ni na kakve civilizacijske ograde da bi na vlasti ostao – već je, naprotiv, jedan od najživljih, najgorljivijih i svakako najlucidnijih zagovornika republike. Jer republika demokratskog tipa je, izvan svake razumne sumnje, najbolji politički poredak koji je čovek, do sada, uspeo da smisli.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *