Dusan Belic

Трибина “Разговори о Макијавелију” 10. априла 2019. године (среда) у 19,00 часова, Нови Сад

Академија Адвокатске коморе Војводине Вас позива на трибину:

“РАЗГОВОРИ О МАКИЈАВЕЛИЈУ”

Трибина ће бити одржана: 10. априла 2019. године (среда) у 19 часова, у просторијама Адвокатске коморе Војводине, у Новом Саду, ул. Змај Јовина бр.20/I

На тему ће, као уводничари, говорити:

  • Проф. Др Драган Проле, редовни професор Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду,
  • Иван Миленковић, аутор књиге “Похвала неслози, Макијавели против макијавелизма”,

Модератор: Бранко Татић, адвокат у Новом Саду

повод: Иван Миленковић, Похвала неслози, Макијавели против макијавелизма
(Федон, Београд 2018.)

За разлику од филозофа који су се затварали у своје куће како би се, у миру, суочавали са вечним идејама, Макијавели се за своје идеје борио и на тргу, у узаврелој политичкој арени, изложен бесу гомиле, псовкама, неправди, некоректним аргументима, лажима. За своје идеје није се борио само филозофским и логичким аргументима – иако се и аргументи и логика подразумевају – већ, попут адвоката, и реторичким обртима, тумачењима закона и догађаја који су, понекад, умели бити на граници коректности, борио се и својим људским и списатељским шармом, борио својом памећу и својим луикавством, дакле свим средствима која, углавном, нису наилазила на одобравање ни његових савременика, ни чистунаца који су веровали да сирови живот прља филозофску узвишеност. У страсној борби за своје идеје Макијавели се није обазирао на них.

Због тога је платио жестоку цену: кажњен је вишевековном мржњом какву није зарадио ниједан филозоф у историји. Упркос страховитим оспоравањима, једну ствар у његовом делу и животу, међутим, нико није упео да доведе у питање: потрагу за истином.

У свом повратку Макијавелију аутор настоји да покаже како је макијавелизам мит којем Макијавели даје име, али да сам фирентински мајстор не одговара профилу макијавелисте – дакле, некоме ко не бира средства да би власт освојио и ко се не обазире ни на какве цивилизацијске ограде да би на власти остао – већ је, напротив, један од најживљих, најгорљивијих и свакако најлуциднијих заговорника републике. Јер република демократског типа је, изван сваке разумне сумње, најбољи политички поредак који је човек, до сада, успео да смисли.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *